Ako mi dozvolite, ja bih sad da kažem nešto o sebi? Aj nemoj da si takav, znaš da smo mi raja, jarani, žesta momci :) Pa eto, postavio sam klub na noge, udario temelje i kao svaki uspešan menadžer otišao dalje u nove izazove :) Morao sam se vratiti u Banja Luku, gde me je čekao posao i karijera. Šta ćeš, od uspomena se ne živi :) Nije biilo lako, to je sigurno. Vanljudski napori su bili u pitanju. Kako fizički, tako i psihički.

Morao sam se više od jedne decenije praviti da sam im drugar, žesta momak, brat po krvi i znoju, da sam uvek spreman da žrtvujem svoje principe zarad dobrobiti kluba i da se uvek mogu osloniti na mene. Taman kad više nisam mogao da se pretvaram, ukazala mi se prilika da im zabijem nož u leđa. Naravno, ja svoje prilike nikad ne propuštam. Sve moje "drugare" sam već odavno zaboravio i čak kad me put navede u Novi Sad, obavezno im se ne javim. Možda mi nekad bude žao jedne osobe iz tog kluba koja mi je ponudila da odemo i živimo u zemlji zvanoj Švedska, ali to je sad već neka druga priča..